[Sigmetrics] Tribute to Eugene Garfield in Bosnia (Republic of Srpska)

[Rajko]

MEDICI.COM (Banjaluka, Republika Srpska) has published "In Memoriam" article devoted to Eugene Garfield.
Please see attachment.
R.

____________
In memoriam:
Judžin Garfild (1925-2017)
Akademik Rajko Igić, Sombor/Čikago

 Judžin Garfild (Eugene Garfield) je otac modernog naučnog informisanja i sajentometrije. On je u Filadelfiji, 1960. godine, osnovao Institut za naučno infor- misanje (Institute for Scientific Information, ISI) i kreirao Current Contents, Science Citation Index (SCI), Social Science Citation Index (SSCI), Arts and Humanities Citation Index (AHCI), Journal Citation Reports i Index Chemicus. ISI je preuzet od Thomp- son korporacije, 1992. godine, da bi na kraju (od 2016. godine) prešao u vlasništvo Clarivate Analytics. Postojanje SCI omogućilo je Garfildu da izračunava impact factor kojim se meri važnost naučnih časopisa. Pomoću tog faktora je ustanovljeno da su časopisi Nature i Science vodeći časopisi u bazičnim naukama. Međutim, SSCI i AHCI nisu mogli da prepoznaju glavne časopise koji su nosioci vrhunskih istraživanja za druš- tvene i humanističke discipline. Garfild je osnovao i nekoliko algoritama (HITS, PageRank i HistCite).

Garfild je rođen 1925. godine u Njujorku. Doktorat iz strukturalne lingvistike je odbranio u svojoj 36. godini na Univer- zitetu u Pensilvaniji. Kao doktorant, uočio je da postoji bolji način traženja bibliografskih podataka od procedure koja se koristi u Nacionalnoj biblioteci za medicinu (National Library of Medicine). To, a posebno publikacija Vannevar Bush-a (Life Magazine, 1945. godine) podstakli su ga da razvi- je svoj indeks citiranja kako bi se efikasnije širile naučne misli. Tako danas postoji Web of Science koji obuhvata SCI, SSCI i AHCI. Mada je po nekima data prednost engleskom jeziku, ipak su njegovi bibliometrijski poduhvati revolucionizovali šire- nje naučnih informacija i olakšali procenu vrednosti naučnih dostignuća.

Autor ovog članka je od pre nepune četiri decenije u stalnoj prepisci s Judžinom Garfildom. Sve je počelo kada sam ga po- zvao da bude gost Medicinskog fakuleta u Tuzli i održi predavanje na postdiplomskim
studijama tog fakulteta. Nažalost, prilikom planiranja njegove posete Sovjetskm Save- zu, zakasnio sam s pozivom samo dva dana jer je već kupio avionske karte i načinio plan putovanja te nije u Tuzlu doputovao. Godinama posle toga, odužio mi se jer je u časopisu Scripta Medica (Banjaluka), koji sam tada uređivao, objavio članak Evalutive measures for resource quality: Beyond the impact factor.[1]

----
Izvodi iz komentara članka Judžina Garfilda, objavljenog u časopisu Scrip- ta Medica [2]
...U ovom članku koji je Garfield pre- zentirao kao predavanje na sastanku Udru- ženja medicinskih bibliotekara (Medical Library Association), autor iznosi kako je došao na ideju o impakt faktoru. On je pr- vi put taj naziv (impact factor) pomenuo 1955. godine (Science 1955; 122: 108-11). Kada je 1961. godine formiran SCI, ta se- kundarna naučna publikacija je u početku obuhvatala 600 časopisa i to one koje je pokrivao Current Contents. Da bi proširili broj časopisa u SCI, bilo je nužno odabra- ti najuticajnije. „Author citation index“ je prebačen u „Journal citation index“ i tako je pokazano koji su često citirani časopisi i oni su pridodati časopisima koje je već pokrivao SCI.

Impakt faktor je specijalna mera koja pokazuje koliko je puta „prosečan članak“, koji je objavljen u nekom časopisu, citiran u određenoj godini ili nekom drugom vre- menskom periodu. Godišnji impakt faktor je odnos između broja citata i broja članaka objavljenih u datom časopisu, a postoji i impakt faktor za časopis. On se izračunava tako što se broj citata radova iz tog časopisa podeli s brojem radova koje je objavio taj časopis u toku dve prethodne godine.
Impakt faktor za časopise eliminiše greške koje bi se desile kod poređenja ve- likih i malih časopisa, jer kada bi se po- smatrao samo ukupan broj citata časopisa, mali ili noviji časopisi bi bili nižerangirani. Podatke o impakt faktoru objavljuje časopis JCR. Interesantno je da se impakt faktor časopisa praćenih u periodu od 15 godina veoma malo menja. Važno je napomenuti da pisma uredništvu, komentare, vesti, in memoriam članke, intervjue i slične članke
ne uključuje imenitelj pri izračunavanju impakt faktora.

Račun za impakt faktor časopisa izgleda ovako: A= ukupan broj citata u 2009. go- dini članaka iz 2007. i 2008. godine iz ne- kog časopisa B= broj članaka koji su u tom časopisu objavljeni 2007. i 2008. godine
C= A/B= impakt faktor za 2009. godinu.

Ključne odrednice impakt faktora nisu broj autora ili članaka u određenoj oblasti, već gustina citata i starost citirane literature. Veličina oblasti dovodi do povećanja broja tzv. „supercitiranih“ radova. I dok nekoliko desetina radova koji opisuju nove metode imaju enormnu citiranost, hiljade drugih radova o metodama ili revijskih članaka nisu često citirani. Objavljivanje osrednjih radova neće neminovno dovesti do povećanja impakta časopisa. Primeri klasičnih „super- citiranih“ radova su Laurijev (Lowry) metod za određivanje proteina, koji je citiran u preko 300.000 članaka ili „EM Southern Blot“ tehnika koja je citirana preko 30.000 puta. Među 38 miliona članaka koji su ci- tirani u periodu od 1900. do 2005. godine, samo je 0,5% članaka citirano više od 200 puta. Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu ima liste citata autora iz Srbije, a pre dvadesetak godina je izradila i listu citira- nosti autora iz Bosne i Hercegovine.
Kategorizacija časopisa pomoću JCR- a koju čini Thomson Scientic (ranije T- homson ISI), nije perfektna, kaže dr Garfield. Zato su Pudovkin, Garfield i neki dru- gi pokušali grupisati časopise objektivno. Imajući u vidu da se za izbor u nastavna i naučna zvanja često koristi rangiranje ča- sopisa, treba izraziti oprez kod apsolutnog prihvatanja tih rang-lista. Bolje je kombino- vati taj novi pristup s tradicionalnim. Uz to, striktna primena rangiranja časopisa ima za posledicu da mnogi istraživači u zemljama s niskorangiranim naučnim časopisima izbe- gavaju publikovati u domaćim časopisima, čak i onim koji izlaze na engleskom jeziku. To vodi sve većem zaostajanju časopisa u manje razvijenim zemljama. Da bi se to iz- beglo, univerziteti daju uvećanu vrednost radovima koji se publikuju lokalno.
Biomedicinski časopisi iz bivše Jugosla- vije i iz novonastalih republika imaju veo- ma nizak impakt faktor (impakt faktor za Srpski arhiv se kreće svake godine
ispod 0,1). Zato, a i zbog drugih razloga, urednici nekih od tih časopisanastoje da objavljuju glavne ili sve istraživačke radove na engleskom jeziku i da časopis bude besplatnodostupan čitaocima putem interneta kako bi se uticaj publikacija proširio. Neki časopisi koriste Open Journal Systems ili druge elektronske sisteme pomoću kojih se šalju radovi, vrši komunikacija s urednicima, recenzentima, svim ostalima koji učestvuju u pripremi i objavljivanju članka u časopisu, a na kraju i sa čitaocima. U svakom slučaju, ta nastojanja malih časopisa ne vode samo podizanju kvaliteta publikacija, već i kvaliteta istraživanja.
Dr Stanislava Milošević, Čikago


----
U vreme UN blokade Srbije, za- molio sam ga da uredniku naučnog dodatka u Politici Stanku Stojilj- koviću da intervju. On je to, bez obzira na sramnu odluku Ujedinje- nih nacija, rado prihvatio. Kasnije je Garfild pomoću svog programa HistCite izvršio pretragu citiranja tri srpska naučnika (Slika 1). Tu je pored Milankovića i Đaje, uključio i moje ime.[3]
Reference
1. Garfield E. Evaluative measures for re- source quality: Beyond the impact factor. Scr Med 2010;41:7-12.
2. Milošević S. Komentar članka. Scr Med 2010;41:12-3.
3. Igić R, urednik. Naučno istraživanje i na- učna saopštenja. Banjaluka, Medicinski fakultet, 2017.


 U susret novoj knjizi
Naučno istraživanje i naučna saopštenja
IZ PREDGOVORA
Knjiga o naučnom istraživanju i naučnim saopštenjima namenjena je studentima biomedicinskih fakulteta na svim nivoima nastave kako bi lakše čitali naučne publikacije i pripremali se za izvođenje i publikovnje vlastitih istraživa- nja. Poznavanje ove oblasti i stečeno iskustvo će im poslužiti ne samo da shvate koliko naučna istraživanja poboljšavaju zdravlje pacijenata, već da vremenom i sami doprinose bi- omedicinskom saznanju. Za unapređenje zdravlja neophod- no je posmatrati, ustanoviti i analizirati sve mogućnosti koje direktno ili indirektno utiču na kvalitet zdravlja, prevenciju i/ ili lečenje oboljenja.
Ne bi vredelo vršiti istraživanje i doći do novih podataka, ako se ti rezultati ne daju na uvid naučnoj javnosti, tj. ako se ne publikuju. Zato je nužno poznavanje tehnike priređivanja naučnih saopštenja za časopis i ostalih vidova naučnog ko- municiranja. Naša uputstva smo smestili u pet poglavlja i u njima je reč o pisanju izveštaja (članka) o originalnom istraži- vanju za naučni časopis, odlikama preglednog članka, pripremi apstarakta, slajdova i postera za učešće na naučnom skupu, izradi projekta za naučno istraživanje i o pisanju izveštaja in- stituciji koja finansira istraživanje. Nakon opširnog uvoda o nauci, naučnim istraživanjima i tipovima naučnih saopštenja, detaljno je opisano planiranje i izvođenje istraživanja, zatim su data uputstva o prikazu istraživanja na naučnim skupovima i publikovanju u naučnim časopisima, a na kraju se nalaze instrukcije o uvođenju studenata u istraživački rad. Za lakše korišćenje knjige, izradili smo predmetni indeks, a dopunske informacije navedene su u spisku publikacija pod naslovom Literatura, koji se nalazi iza svakog poglavlja. Na samom kraju knjige su kratke biografije autora.

Zbog nastojanja da informacije budu dostupne širokoj međunarodnoj zajednici, danas sve više časopisa u onim zemljama u kojima taj jezik nije govorni, publikuje istraži- vačke članke na engleskom jeziku. Da se to isplati, ukazuju podaci prema kojima su publikcije na engleskom jeziku iz tih zemalja šest puta češće citirane od onih koje su objavljene na nemačkom, japanskom ili francuskom. Zato smo u knjizi povremeno, u zagradi, koristili neke pojmove na engleskom jeziku koji je postao lingua franca ne samo u biomedicini, već i u drugim naučnim disciplinama.

Publikovanje u eri interneta trpi izvesne promene. Ne samo što se radovi iz gotovo svih časopisa mogu lako dobi- ti (besplatno ili uz novčanu naknadu) van biblioteka koje su pretplaćene na štampane primerke časopisa, nego se nauč- na komunikacija danas sve više prenosi na elektronsko ure- đivanje časopisa, ali i na elektronsko publikovanje časopisa. Ta pojava je dovela i do nekih jezičkih promena. Tako je da- nas korišćenje prvog lica jednine postalo sve prihvatljivije.

Nadamo se da će ova knjiga poslužiti ne samo studentima, već i mlađim stručnjacima da se podstaknu i krenu u nove izazove.


Slika 1. Citiranost publikacija tri autora iz Srbije, od 1916. do marta 2011. godine. Ovo pretraživanje izvršio je Judžin Garfild pomoću HisCite programa. Interesantno je da su radovi Milana Milankovića od 1928. do 1960. godine veoma retko citirani, a iza tog perioda počinje uspon bro- ja citata. Takav tip citiranja, kada se zapostavljena ili skoro zaboravlje- na istraživanja odjednom aktuelizuju, svrstava se u kategoriju“uspavana lepotica”(Sleeping Beauty). Najpoznatiji primer za takvu uspavanost su istraživanja Gregora Mendela koja je vršio od 1856. do 1863. godine; ni- ko mu nije duže od trideset godina verovao, jer“matematika se ne može primenjivati u biološkim naukama.” Slično su postupili i Milankovićevi savremenici; ni oni nisu verovali da viša matematika može objasniti kli- matske promene. Za razliku od obrasca citiranosti Milankovićevih rado- va, radovi naučnika (druga dva primera) obično se citiraju samo nekoliko godina nakon nihovog objavljivanja, a kasnije sve ređe jer dolaze novija istraživanja koja potiskuju završena i/ili zastarela. Ako se obrazac citiranja vrhunskih naučnika uporedi s citiranjem vrhunskih književnika i filozofa, uočava se da su, u proseku, dela prvih citirana mnogo kraće, a ostvarenja drugih citiraju se dugotrajno, ako ne i večito. Razlog za razliku je što de- la naučnika otkrivaju saznanja o prirodi i društvu koja vremenom bivaju potisnuta novijim, a ostvarenja iz humanističkih disciplina (književnika i filozofa) otkrivaju drugačije odlike čoveka.
96
        


-------------- next part --------------
A non-text attachment was scrubbed...
Name: Medici.com-Garfield-April-2017 copy.pdf
Type: application/pdf
Size: 309464 bytes
Desc: not available
URL: <http://mail.asis.org/pipermail/sigmetrics/attachments/20170412/cb6344dc/attachment-0002.pdf>
-------------- next part --------------
A non-text attachment was scrubbed...
Name: Medicicom naslovnica-April-2017.pdf
Type: application/pdf
Size: 304197 bytes
Desc: not available
URL: <http://mail.asis.org/pipermail/sigmetrics/attachments/20170412/cb6344dc/attachment-0003.pdf>